ИЗВЕШТАЈ СА XIX КОНГРЕСА НАЦИОНАЛНЕ АСОЦИЈАЦИЈЕ УДРУЖЕЊА ЗДРАВСТВЕНИХ РАДНИКА СРБИЈЕ СА МЕЂУНАРОДНИМ УЧЕШЋЕМ (АКРЕДИТАЦИОНИ БР. Д-1-693/23 – ЗА ЗДРАВСТВЕНЕ РАДНИКЕ СА ТЕРИТОРИЈЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ)

Конгреси

Конгрес је одржан у Врњачкој Бањи од 22.05.2024. до 26.05.2024. године. Радило се по сесијама у 3 kонгресне сале Хотела Бреза.

Конгрес је почео са радом 22.05.2024. године у 17,00 сати ,у Конгресној сали Хотела Бреза где је и отворен XIX КОНГРЕС НАЦИОНАЛНЕ АСОЦИЈАЦИЈЕ УДРУЖЕЊА ЗДРАВСТВЕНИХ РАДНИКА СРБИЈЕ.

У 17 сати почео је Пленарни рад са темом – Aферезно  прикупљање ћелија из периферне  крви и лечење ћелијама – посредованом хемобиотерапијом имунски – посредованих и неких малигних поремећаја  применом DC и  CAR -T  ћелија.

Предавач: Академик , проф. емеритус др Бела Балинт, научни саветник

 …

Отварању су присуствовали:  представници здравствених радника Републике Српске, представници здравствених радника Републике Северне Македоније представници удружења здравствених радника Црне Горе као и представници здравствених радника Бугарске, представници удружења здравствених радника Србије, представници Српског лекарског друштва, директори здравствених установа из Крагујевца, Ниша, Пожаревца, Београда, Краљева, Тополе и др.

  • 23.05.2024 године  у 10.00  је презентовано пленарно предавање за све учеснике – Улога медицинске сестре -техничара  у клиничким истраживањима. Предавач – Проф. др Драган Р. Миловановић, редовни професор Факултета Медицинских наука  Универзитета у Крагујевцу, клинички фармаколог, УКЦ Крагујевац.  Након завршеног  пленарног предавања радило се у свим салама и то преподне до 13.00      сати и поподне од 15,00 до 19,00 сати. Радила су следећа Друштва и секције: неуролошка секција, офталмолошка секција, педијатријска секција, пнеумофизиолошка секција ОРЛ секција, секција сестара интезивне неге анестезије и реанимације, хематолошка секција, секција кућне неге,  интернистичка секција са ендокринолошком секцијом  и секција нефрологије са урологијом
  • 24.05.2024. године у 10.00 је презентовано пленарно предавање за све учеснике – Утицај демографских и социоекономских  фактора на настанак  синдрома сагоревања у приватном сектору безбедности у ценралној Србији. Предавач је био др Дејан Вељковић, спец.опште медицине МУП РС Одред жандармерије Краљево.  По завршеном пленарном предавању   радило се у свим салама и то преподне  до 13,00 сати и поподне од 15,00 до 19:00 сати. Радила су следећа Друштва и секције: секција опште медицине, друштво дијететичара – нутрициониста, секција сестара у рехабилитацији, секција стоматолошких сестара, психијатријска секција, секција ургентне медицине, друштво лабораторијских технолога и техничара, друштво санитарно еклошких инжињера и  техничара и друштво физио и радних терапеута.
  • 25.05.2024  године у 10.00 је презентовано пленарно предавање Профилакса венског тромбоемболизма код ортопедских пацијената. Предавач је био проф. др Иван Мицић, редовни професор Медицинског факултета Универзитета у Нишу, спец.ортопедије, УКЦ Ниш. Након пленарниог предавања   радило се у свим салама и то преподне  до 13 сати и поподне од 15 до 18 сати. Радиле су следеће секције и секција сестара у ортопедији, секција хирушких сестара и инструментара, секција медицине рада, друштво фармацеутских техничара, друштво бабица и гинеколошко акушерских сестара, друштво струковних радиолога и радиолошких техничара, трансфузиолошка секција, дерматовенеролошка  са инфектолошком сецијом и секција поливалентне патронаже.

На Конгресу је радило 9. Друштава и 21. секцијa. Укупно је било 18 сесија, дужине 46 сати и 45 минута, што просечно износи 2 сата и 30  минута по сесији.

Просечна оцена учесника Конгреса, по евалуационим листама је 4,92

Укупно регистрованих учесника 19 Конгреса Националне Асоцијације удружења здравствених радника Србије је 682

Затварање конгреса је било 26.05.2024  године у 10 сати, и донети су следећи ЗАКЉУЧЦИ:

ЗАКЉУЧЦИ:

  1. Радити на унапређењу значаја превентивних и скриниг прегледа становништва свих старосних доби у циљу очувања здравља становништва Р.Србије.
  2. Сматрамо да је улагање у сестринску професију неопходно,  у циљу унапређења образовања и увећања броја запослених из референтних образовних институција за школовање медицинских сестара како би се очувао и  унапредио ниво квалитета у пружању здравствених услуга.
  3. Могућност уже специјализације педијатријске сестре, као јединог образовног профила који на струковним студијама не постоји у уже стручном образовању струковних студија.
  4. Упутити захтев министарству здравља за укључивање у клиничка истрживања медицинске сестаре и техничара свих профила.
  5. Проширење и усклађивање кадровских планова. Усагласити планове Министарства рада РС, Министарства здравља РС и Министарства просвете РС.