ИЗВЕШТАЈ СА ТРИНАЕСТОГ КОНГРЕСА НАЦИОНАЛНЕ АСОЦИЈАЦИЈЕ УДРУЖЕЊА ЗДРАВСТВЕНИХ РАДНИКА СРБИЈЕ са међународним учешћем

Конгреси

(Акредитациони бр. Д-1-226/19) за здравствене раднике са територије Републике Србије.

Конгрес је одржан у Врњачкој Бањи од 02.10.2019. до 06.10 2019. године. Радило се по сесијама у 4 Конгресне сале Хотела Бреза и Хотела Променада Конгрес је почео са радом 02.10.2019. године у 17,00 сати ,у Конгресној сали Хотела Бреза где је и отворен ТРИНАЕСТИ КОНГРЕС НАЦИОНАЛНЕ АСОЦИЈАЦИЈЕ УДРУЖЕЊА ЗДРАВСТВЕНИХ РАДНИКА СРБИЈЕ.

У 18 сати почео је Пленарни рад са темом – ,,ЛЕЧЕЊЕ АФЕРЕЗАМА” – предавач Академик Проф др сци. мед. Бела Балинт, научни саветник, дописни члан САНУ- Институт за кардиоваскуларне болести Дедиње.

Отварању су присуствовали представници здравствених радника Републике Српске, представници удружења здравствених радника Црне Горе као и представници здравствених радника Бугарске, представници удружења здравствених радника Србије, представници Српског лекарског друштва, директори здравствених установа.
03.10.2019. године радило се у свим салама и то преподне од 10.00. до 13.30 сати и поподне од 15,00 до 19,30 сати. Радила су следећа секције ДМСТБС : Педијатријска секција, Секција гинеколошко акушерских сестара и бабица, ОРЛ секција и Офтамолошка секција, Пнеуматофизиолошка секција, Секција ургентне медицине, Секција поливалентне патронаже, Друштво дијететичара – нутрициониста, Друштво санитарно – еколошких инжињера и техничара.
– присутно 538 учесника Конгреса

04.10.2109. године радило се у свим салама и то преподне од 10,00 до 13 сати и поподне од 14,00 до 17 сати. Радила су следећа Друштва: Секција медицине рада, Трансфузиолошка секција, Хематоонколошка секција, Психијатријска секција, Секција сестара у ортопедији, Хирушка секција, Уролошка секција, Секција сестара у нефрологији и хемодијализи, Друштво лабораторијских технолога и техничара, Друштво физио и радних терапеута, Ендокринолошка секција
-присутно 539 учесника Конгреса

05.10.2019. године радило се у свим салама и то преподне од 10,00 до 13 сати и поподне од 15 до 18 сати. Радила је Секција опште медицине, Секција кућне неге, Дерматовенеролошка секција са инфектолошком, Секција инструментара и сестара у анестезији, Интернистичка секција, Друштво фармацеутских техничара, Секција сестара у рехабилитацији, Секција студената здравствене струке, Неуролошка секција, Секција стоматолошких сестара, Друштво струковних радиолога и радиолошких техничара, Друштво зубних техничара. Укупно је присуствовало сесијама 456 учесника Конгреса. На Конгресу је радило 8 Друштава и 24 секција . Укупно је било 32 сесија, дужине 88 сати и 40 минута, што просечно износи 2 сата и 43 минута по сесији. Укупна сатница Едукативнх семинара и Округлих столова је 36 и 30 минута сати ,а Стручна саопштења су била у трајању од 45 сати и 15 минута . Просечна посећеност по сесији је 43,6 учесника Конгреса. Просечна оцена учесника Конгреса, по евалуационим листама је 4,91

Укупно регистрованих учесника Тринаестог Конгреса Националне Асоцијације удружења здравствених радника Србије је – 1413
Затварање конгреса је било 06.10.2019 године у 10 сати, и донешени су следећи ЗАКЉУЧЦИ:

1. Предлог за заједничко деловање Министарства здравља, Асоцијације, Kоморе, Синдиката у циљу заједничке борбе за заједничке интересе као што су: недостатак медицинских сестара и недостатак образовања за медицинске сестре, као и упошљавање медицинских сестара са прекфалификацијом чиме се урушава струка.

2. Како и на који начин зауставити масовни одлазак здравствених радника из земље: Учесници Конгреса су истог мишљења да је поред повећања плата неопходно повећати достојанство здравствених радника њиховим већим уважавањем како од стране надређених, високог кадра тако и од стране саме државе на тај начин што се МОРА зауставити перманентно брзометно издавање диплома од стране медицинских школа, а да пре тога нема правог образовања кадра. Потребно је усклађивање школовања, медицинских сестара, струковних медицинских сестара у приватним школама са државним школама, чиме би се усагласио програм наставе и праксе што би олакшало каснији рад у нашој професији и самим тим смањило незадовољство медицинских сестара и одлазак ван границе.

3. Неопходно је улагање у сестринску професију у циљу унапређења образовања и увећања броја запослених из референтних образовних институција за школовање медицинских сестара како би се очувао и унапредио ниво квалитета у пружању здравствених услуга. Апелујемо да је улагањем у струку медицинских сестара можемо унапредити здравље становништва Републике Србије.